Po završetku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, odlazi 1986. u Pariz na Ekol de Bozar, a potom u Njujork gde živi i slika naredne tri godine. Sa grupom internacionalnih umetnika 1991. u Parizu osniva dinamičnu umetničku koloniju La Forž, gde živi, radi i izlaže do 1997. (grupne i samostalne izložbe). Nov, kosmopolitski identitet je ono što ga je učinilo nomadom-slikarem bez zavičaja koji luta od Pariza do Njujorka i u svoj opus uključuje sve što mu izgleda bitno za sopstvenu viziju neponovljivosti sadašnjice. Od rok-dizajna do psihodelične kaligrafije wild stylea, svaki ekstremizam osamdesetih i devedesetih ostavio je traga na njegovom delu tvoreći jedan specifičan i ciničan, i nadasve nov jezik kritičke figuracije i patos čoveka na kraju veka bez heroja. Najpoznatiji je po svojim crtežima i ciklusima slika „Lebdeća bića“, „Ratnici“, „Bikovi“ i „Crni ljudi“. Smatraju ga za jednog od najtalentovanijih beogradskih likovnih umetnika s kraja 20. veka.