Gde god da odeš, tamo je bio Gera: u Beogradu, Zagrebu, na Hvaru... Bio je lik za akciju. Savršeno je radio multimediju, okupljao i pokretao ljude da rade zajedno. Njega ljudi nisu kapirali kao slikara nego kao Geru.

Jedanput mi je Gera rekao: "Mora da je glupo kad si mrtav - u mraku si, sam si, nemaš s kim da razgovaraš." Kada su ga spustili u raku, setio sam se toga. I stalno sam imao utisak da, kao Josarion u Kvaki 22, Gera sedi na drvetu i posmatra sve te divne devojke koje su došle da ga isprate. "Vidi, ova nije oprala kosu za moju sahranu. A ova se baš lepo obukla. A vidi ovu, što je dobra, kako je nisam primetio do sada?"

Miladin Jeličić Jela, fotograf (2003)