To su one slike koje pomeraju osu ili ulevo ili udesno. Nekada se ta osa pomeri u vertikali, gore, ka nebesima... Otprilike ovako: jedan je Mikelanđelo, gore, dole, niže, čudesni Egon Šile, negde, jednostavno, lebdi Gera, iza ili ispred, svejedno gde, u tom slikarskom eonu stoji Lubarda. Negde, u nekom astralu slikarskog univerzuma, Maljevič zasniva Svetu Geometriju. Svima je samo jedna stvar zajednička: slikati, ili ne živeti.

*****

Gera je potpuno ličio na svoje slike. Nepredvidiv, opasan, direktan, snažan. I dopadljiv i odbojan. Sa dozom urođene slikarske prepotencije, ali skroman i slab kao dete.

*****

Pojedine Gerine slike i crteži podsećaju na arhetipove, sadrže alhemijsku mudrost, kao da su toliko stare... I kao da su ih krili vekovi i čuvali, kao neke zapise o formi i boji, koji će se tek nagovestiti kao nov slikarski jezik (jer je zaboravljen). Ali njihov tvorac je bio tako mlad da je to jednostavno bilo neverovatno. Neka platna direktno govore o tome sudaru. Užasi čulnosti, telesnosti provučene kroz prizmu pada, i mir u sigurnosti religioznih prizora. Sa takvom količinom neposrednosti živi se prebrzo. Veliki broj slika i crteža koji su ostali, ovo nedvosmisleno potvrđuju.

*
Snežana Ranković, filozof (2000)