Od samih svojih početaka, Gera je zavirivao s one strane svetskih strujanja, približavajući nam i slikarske senzibilitete potpuno strane našem mentalitetu i tradiciji. Bespoštedna iskrenost i maksimalna otvorenost prema svetu jesu ono što karakteriše njegov nemirni duh. Nov, mogući identitet svetskog duha jeste ono što ga je učinilo nomadom-slikarom bez zavičaja koji luta od Pariza do Njujorka i slobodno uključuje u svoj opus sve što mu izgleda bitno za njegovu viziju neponovljivosti ove sadašnjice. Od rok-dizajna do psihodelične kaligrafije wild stylea, svaki ekstremizam osamdesetih i devedesetih ostavio je traga na njegovom delu tvoreći jedan specifičan i ciničan i nadasve nov jezik kritičke figuracije i patos čoveka na kraju veka bez heroja. Palanačko negiranje i zatvaranje horizonta presudni su razlozi njegovom skoro desetogodišnjem odsustvovanju sa beogradske scene. Ali u nelagodnosti atmosfere njegovih figuralnih dela i nervoznom gestu prepoznajemo ironični duh Beograda i nadahnuto postavljanje istorije naglavačke. Ostajući do kraja veran generacijskim stavovima, učinio je da jedan slikarski trenutak bude apsolutno sinhron sa svetom.

Srđan Đile Marković