Gera je prvi na ovim prostorima radio body-painting, oslikavši tela grupe Ekatarina Velika. Kritičari su bili saglasni da nije pripadao nijednom umetničkom pravcu. Bio je autentičan predstavnik generacije novog talasa. Kao čovek i kao umetnik delovao je pokretački, provokativno, vedro... Sve što je karakteristično za Beograd, za gradski život, sažimalo se u njegovom radu. Gera ostaje da traje kao simbol urbane kulture i njen neodvojiv deo.
(1998)

*****

Žao mi je što tada nismo bili svesni koliku umetničku vrednost ima njegov bodi-art. Tada smo bili u fazonu: «Vidi što je Gera to super uradio», ne shvatajući koliko je on u trendu, i na tragu onoga što se u tom trenutku dešavalo u Evropi i Americi.

Gera je uvek bio tu. Kad si hteo na žurku, samo ga okreneš: Gera je uvek znao gde ima zezanja i kako stići do njega. Bio je čovek koji je sa sobom nosio pozitivnu energiju i dobru volju da se svi lepo provedemo. Uvek mu je bilo najvažnije da se dobro zezamo. Često se zaljubljivao, ali je uvek bilo mnogo više devojaka koje su jurile za njim.
(2003)

*****

Taj čovek je sve stizao. Vozio je velike motore, studirao dizajn, oslikavao tela članova EKV, svirao bubnjeve, organizovao upade na žurke od Senjaka do Novaka, jurio ribe. Nikad neću zaboraviti našu ludu vožnju motorom po gradu. Iako se bojim brze vožnje, pristanem da me Gera odveze "samo do njega na Dedinje", ali pod mojim uslovima. To je značilo da mi dozvoljava da ga obuhvatim palicama od bubnjeva tokom vožnje, jer je tako sigurnije. Mislim da smo prošli nekoliko stotina metara, kad se zaustavio pored neke bandere i sav onako žut jedva izustio: "Čoveče, daj popusti malo, ostao sam bez vazduha!" Dušan je osvojio Njujork i Pariz, a zauvek nestao u Beogradu.
(2008)

*

Dubravka Duca Marković, voditelj i novinar