Ja sam... kasnije, posvetio neko vreme "Duci" (tako su "maloga Geru" zvali bliski prijatelji"), pokušao sam da napravim neke radove "zajedno sa njim". Mislim da je to bio vrhunac moje umetničke empatije - jer stvarno, ovi radovi NISU MOJI, mada naravno, nisu ni Ducini... Oni su plod mog višemesečnog razgovora sa Ducom... Da, razgovor je usledio, mnogo-mnogo godina pošto nas je napustio - ali, ja sam taj razgovor obavio gonjen tom "empatijom" - dakle, pokušao sam bar na umetničkom planu da nadoknadim ono što je nepovratno propušteno. Evo (radovi su nastali kao neka vrsta ansamblaza Ducinih crteža & slika - & mojih fotografija - koje su nastale tokom promocije Monografije u Maćadu). Ali ako se udubimo u "Angeologiju", vise nisam siguran gde bih Duci dao mesto... Ne, ne, nije on kerubim, ili heruvim, on je za mene danas najbliži mističnom Metatronu...

Dr.Agan Papić (2006)