Gere se sećam najviše kao učesnika svih onih vernisaža - svetkovina u La Forge-u. Pamtim ga kao melanholičnog ali uvek dragog i nasmejanog mladića, a bio je nesumnjivo kompleksna ličnost - iza tog njegovog otvorenog pristupa bilo je nečeg tajanstvenog, nečeg što, možda, nama umetnicima nije strano. Najviše su mi se dopali njegovi crteži - bili su puni ideja i puni obećanja za neke nove projekte, za rad koji je pred njim. Lepo je bar to što iza njega ostaju njegovi radovi, kao trag o čoveku koji se razvijao i trajao, i koji je, nadasve, imao jedan svoj, autentičan svet.

Kosara Bokšan (1998)